Beo(gradske) gužve
Beo(gradske) gužve
Beo(gradske) gužve u prevozu i saobraćaju su ponovo postale nesnosne! Septembar je počeo, Covid preventivne mere se relaksiraju, učenici se vraćaju u škole, neki naši sugrađani nisu ni prestajali sa radom, a mnogi se vraćaju uobičajenoj dnevnoj rutini i putovanjima sa posla i na posao.
Opet sam situaciji u kojoj javni prevoz beskonačno čekam, a kada se prevoz pojavi i ne razmišljam o ulasku. Svaki pokušaj ulaska u prepun bus bio bi uzaludan. Ako i uspem da se uguram, onda me čeka strahota. Onaj poslednji kilometar koji pređem peške do posla bude mi veliko olakšanje, ali skoro pa uvek kasnim!
Moram naći drugo rešenje zato što svakoga dana gubim najmanje 1 h za odlazak i 1 h za povratak. Tih dva sata sigurno mogu iskoristiti pametnije. 750.000 ljudi u ovom gradu na posao prevozi jedva nešto više od 1200 autobusa, tramvaja i trolejbusa diskutabilne tehničke ispravnosti, u kojima je bezbednost i komfor na vrlo niskom nivou. O džeparošima i napasnicima ne smem ni da mislim, svi smo prošli bar kroz jednu neprijatnu situaciju. Kao što rekoh, Septembar je, temperature su velike, ispravnost klima diskutabilna, a i da je zima, onda imam drugi veliki problem…
Auto…ispod teksta je slika od juče. Kada koristim auto imam strašnih problema sa parking mestom, zaglavim se u nekoj koloni, gubim puno vremena i kasnim. Kao po pravilu, kada žurim ili želim da stignem ranije na posao radi priprema za bitan sastanak, krenem autom, zaglavim se u gužvi i kasnim. Nisam siguran koje su beo(gradske) gužve gore, guranje u busu ili čekanje u koloni. Skoro svaki moj pokušaj prevoza autom završi u koloni i košta me papreno. Konačno shvatam da u ovom gradu od auta imam više štete nego koristi. Odluka je doneta, prodajem auto. Znam da neću imati auto, ali neću imati ni troškove održavanja, osiguranja, registracije, parkinga, goriva, ali će biti i mnogo manje nervoze.
U međuvremenu ću naći alternativu, sigurno.
